suprotnost polova....muskarci i zene....kako se to spaja?
Da li samo kad smo zaljubljeni pristajemo da tolerisemo razlicitost drugog pola?
Muškarci i žene, na primer, različito pristupaju rešavanju problema. Većina žena želi da razgovara o problemu, da tu diskusiju iskoristi za produbljivanje ili jačanje odnosa sa partnerom. Većina muškaraca smatra da tada treba pokazati kompetentnost, odlučnost i posvećenost odnosu. Osećanja stavljaju na stranu i preuzimaju ulogu autoriteta.
U procesu obrade informacija, žene koriste intuiciju i povezuju više perspektiva, te uzimaju u obzir međusobnu povezanost elemenata. Muškarci imaju tendenciju emocionalnog odvajanja od predmeta, te da posmatraju više elemenata bez njihovog prožimanja i maksimalno smanjuju složenost. Oni razmišljaju linearno, tretirajući informacije nezavisno jednu od druge. Skloni su da zanemare nijanse koje su često ključne za uspešno rešenje.
Ženska memorija sadrži snažnu emocionalnu komponentu. Njihovo sećanje se zasniva na osećanju koje se vezuje za određeni događaj ili iskustvo. Muškarci iskustvo razgrađuju na elemente, zadatke ili delatnosti do kojih je došlo. Ovo je, smatra se, zato što hipokampus, koji je, pre svega, zadužen za memoriju, različito reaguje na testosteron (kod muškaraca) i estrogen i progesteron (kod žena).
komentar:..ipak postoji opravdanje
muci me pitanje koje postavljam sebi danima...postujem ljude koji se upoznaju na chetovima, raznim sajtovima, to je danasnje vreme....ali ne mogu da razumem ljude koji postavljaju svoje slike na tim sajtovima. Sta li oni misle kad to urade, da su toliko javni, ....Da li imaju visoko misljenje o sebi? stvarno ne znam sta da mislim....u neku ruku mislim da je to hrabro, a u neku ruku mislim da .....
...moje misli samo se vrte u krug...znam,ima ih mnogo i svi ih imamo. Nesto me toliko jako provocira kod TEBE, nisam sama sebi jasna zasto ti to dozvoljavam... tebi koji si, ni ljubav moja... a ni avantura...stvarno ne znam ni sta si mi..samo znam da nesto jesi, nesto nepoznato, nedefinisano,nesto sto mi ne da mira. Znas i sam kako je sve bilo, i o tome ne treba trositi reci, nego pogledati ovaj trenutak, ono sto je sad. A sta je sad?.....
.....tisina....praznina....i nesto sto ima pocetak a nema kraj. Boli jedino to sto ako zelis postovanje od drugih ljudi, onda nema nestanka, bega, i tome slicno...treba stati reci sve i nastaviti dalje...ej a da li se ti bojis u stvari reci reci kao sto su zbogom, zdravo, nema vise...ili je to igra , igra koja je po mom misljenju karakteristika slabih ljudi. Nemoj me smatrati takvom, cutis pa onda dve reci i sve se nastavlja, ne to nisam ja, ja sam nastavila zivot svoj onako kako mi to pripada, podignute glave. Sad se pitas a sta ja hocu?... Svaka prica ima pocetak i kraj, hocu kraj...reci ono sto imamo i rascistiti sve .... e to hocu...hocu da znam da nisi kukavica, da si barem deo onog sto sam ja mislila o tebi....
..........
... suncani dan, u gradu sam...dok sedim i odmaram pored mene se cuje galama. naravno odmah se ljudi okrecu...gledaju sta se desava... radoznali..htela ili ne, i ja se okrecem.Da li je to moguce da osecam toliku nemoc? ..gledam zenu sa detetom u narucju, naravno pored nje i covek, bilo ko da joj je, koji vice na nju....tako su blizu mene da cujem svaku rec. Znam da to nije moje pravo da slusam ali tu sam. Pogledam dete u njenim rukama, toliko malo je, mozda 2-3 godine, pogled spusten, suze teku a glasa nigde...odjednom on se zalece na nju, hoce li je udariti..sta da radim...sutira je po nogama, a ona stoji i dalje se raspravlja sa njim. Dete uplakano ali tiho,to nesto govori, trazim pogledom ljude oko sebe, hoce li neko prici i to prekinuti... i sta mislite.. da li se to desilo? Svi govore, a niko nista..cuje se "njihov zivot, pa neka ga srede sami" .. hocu da stanem izmedju njih.. ali osecam srah, nisam jaka..on u besu ...necu moci sama nista...
Da li neko zeli takav zivot, sigurno ne, .. mozda cete reci sama je kriva..ok,ima u tome istine, ..ali nista ne znamo o njoj..., samo taj osecaj nemocu koji sam osetila bilo je tuzno,...ej to sam mogla biti ja...i niko mi ne bih pomogao...gde to vodi?
Desilo vam se da iz ciste dosade pocnete komunikaciju sa ljudima, chatova ima mnogo, sta reci, virtualni svet je ujedno i lep i gorak, ako me razumete o cemu pricam.
