...moje misli samo se vrte u krug...znam,ima ih mnogo i svi ih imamo. Nesto me toliko jako provocira kod TEBE, nisam sama sebi jasna zasto ti to dozvoljavam... tebi koji si, ni ljubav moja... a ni avantura...stvarno ne znam ni sta si mi..samo znam da nesto jesi, nesto nepoznato, nedefinisano,nesto sto mi ne da mira. Znas i sam kako je sve bilo, i o tome ne treba trositi reci, nego pogledati ovaj trenutak, ono sto je sad. A sta je sad?.....

.....tisina....praznina....i nesto sto ima pocetak a nema kraj. Boli jedino to sto ako zelis postovanje od drugih ljudi, onda nema nestanka, bega, i tome slicno...treba stati reci sve i nastaviti dalje...ej a da li se ti bojis u stvari reci reci kao sto su zbogom, zdravo, nema vise...ili je to igra , igra koja je po mom misljenju karakteristika slabih ljudi. Nemoj me smatrati takvom, cutis pa onda dve reci i sve se nastavlja, ne to nisam ja, ja sam nastavila zivot svoj onako kako mi to pripada, podignute glave. Sad se pitas a sta ja hocu?... Svaka prica ima pocetak i kraj, hocu kraj...reci ono sto imamo i rascistiti sve .... e to hocu...hocu da znam da nisi kukavica, da si barem deo onog sto sam ja mislila o tebi....

..........